Čitam, pa šta

Zdravo, ja sam Staša. I mnogo će vas začuditi ova činjenica, ali volim da čitam. Ne na telefonu, ne na računaru, već prave knjige, od papira.
Prema knjigama se često snimaju filmovi pa mi se dešavalo da, kada nekog pitam da li je pročitao određenu knjigu, on kaže: „Nisam, ali film je bolji!“ Meni lično, knjiga je uvek bila bolja opcija. Svi znamo da u knjizi nema slika, priča od vas zahteva da sami u svojoj glavi nameštate scene i pravite likove uz pomoć mašte. Knjiga je vaš najbolji prijatelj. Verovatno ste se zapitali kako, pa evo odgovora. Nebrojeno puta mi se dešavalo da imam neki problem. Prvo što uradim kako bih to rešila je da odem do biblioteke. Onda uzmem knjigu koja bi mogla da pomogne, odnosno da lik ima isti ili sličan problem kao šti ga imam i ja. Pročitam je, vidim kako se on ili ona nosi sa tim problemom i bude mi lakše jer prolazi kroz isto što i ja.
Dosta o tome zašto ja volim da čitam! Hajde da pređemo na nešto još važnije – pritisak društva. Da li će me drugi gledati čudno ako im budem rekla da volim da čitam, da li će me smatrati štreberom. Odgovor za većinu - hoće. Ali ja tu ništa ne mogu promeniti. Ne vredi ubeđivati nekoga o lepoti čitanja ako je u njegovoj glavi samo to da li će, kada dođe kući, preći poslednji nivo u igrici ili neće. A da li čitanje knjiga ima neke posledice? Tu su , naravno, sve one stvari koje nam roditelji i nastavnici govore: bogaćenje rečnika, vežbanje čitanja.... I to jeste važno, ali ne toliko koliko razvijanje razmišljanja i mašte. Ne znam za vas, ali ja kad pročitam knjigu do kraja, još sate provedem razmišljajući šta bi se desilo kada lik ne bi postupio tako nego drugačije i na kraju često napravim svoju verziju knjige sa potpuno drugačijim krajem.
I da li na kraju vredi čitati? Verujte mi, samo čitajte i onda se za nekoliko godina setite ovog sastava, proverite gde je onaj isti drug koji je igrao igrice ceo dan, a gde ste vi. Bićete mi zahvalni.

Staša Majstorović 7. b

Objavljeno: 26.12.2017., 10:27:00

ZVUK NJENIH PLAVIH OČIJU

        Naša učenica Jelena Topalov (VIII c ) osvojila je prvu nagradu na konkursu "Jednaka prava za sve" u organizaciji sindikata "Nezavisnost". Jelena je dobila već nekoliko značajnih nagrada za svoja literarna ostvarenja. Želimo joj da tako nastavi i u srednjoj školi!

ZVUK NJENIH PLAVIH OČIJU

        Zvonilo je za kraj časa, a ja sam istog trenutka skočio sa stolice i dohvatio pohabanu školsku torbu sa poda. Da je bio poslednji čas toga dana, moglo se čuti po čavrljanju na hodnicima i primetiti po hitanju učenika prema velikim vratima za izlaz, uokvirenim letvicama od hrastovog drveta. Ironično je što sam upotrebio reč čuti, jer sam baš ja taj koji ne može da čuje svaku sitnicu u moru učenika što se guraju po školskim hodnicima. Dok buka oko mene bruji, ja kao da sam u nekom nevidljivom mehuru koji propušta samo one reči koje se govore blizu mene.Uhvatio sam nekoliko pogleda sažaljenja koji su se odmah zatim sakrili, a privukao sam pažnju devojkama pored kabineta za muzičko. Živo su pričale, mlatarajući rukama, sve do trenutka moga prolaska. Tada su ućutale i ispratile me sažaljivim pogledom tužnih lica, sve do kraja hodnika, ne izgovarajući više ni jednu reč. Osetio sam ruku na ramenu, zatim još jednu, pa sam se okrenuo i ugledao nasmejana lica mojih drugova. Iznad desne ušne školjke namestio sam slušni aparat koji se bio malčice pomerio, a zatim sam nastavio napred, probijajući se kroz gužvu prema slobodi.
   Pročitajte ceo tekst

Objavljeno: 16.05.2014., 00:33:34

Prezentacija udžbenika

U našoj školi održana prezentacija  Klett- ovih udžbenika za srpski jezik i istoriju.

Objavljeno: 22.02.2014., 00:12:49

Dan i Noć

        Nekada davno,iza sedam mora,sedam gora i planina,u dalekoj šumi,živela su dva naroda.Svaki narod je razvio svoju kulturu.Poštovali su biljke,životinje i zemlju.Živeli su u malenim kućicama duž reka.Svaki narod imao je svoju reku.Ova dva naroda nisu živeli zajedno.Postojala je velika razlika među njima.Svaki narod imao je svoju veru.
        Narod koji je živeo uz reku pored šume bio je poznat pod imenom Sunaci.Sunaci su izabrali tu reku zbog malo drveća i velike površine neba.Oni su obožavali Sunce.Svako jutro,pred svitanje,Sunaci su pevali i zahvaljivali Suncu na svetlosti i toploti.Zvali su to "rađanje Sunca".Ceo dan provodili su u pesmi i igri.Ipak,najgori deo je bio kada je Sunce moralo da zađe.Suncai su smatrali da se ono guši i odlazi,tražeći novi narod koji će se bolje brinuti o njemu i više ga voleti.A,za to je bila kriva ona druga bela lopta,Mesec.Sunaci su mrzeli Mesec.
   Pročitajte ceo tekst

Objavljeno: 12.02.2014., 11:49:03