Nagrade

Dana 22. decembra 2017. godine, tri učenika OŠ "Ivo Lola Ribar" je dobilo nagradu za najbolji sastav. Tema je bila Knjiga tj., Čitam, pa šta i Moj kutak. Nagrade su dobili: Staša Majstorović 7b, Lazar Zubović 7d i Bojana Tokić 6d. 
Svim nagrađenim ČESTITAMO...

Objavljeno: 26.12.2017., 10:44:56

Moj kutak

              Pripovetka „Bure“ Isidore Sekulić podstakla me je da u ovom sastavu govorim o svom kutku.

    Moj kutak je Gradska biblioteka. Da je to moje omiljeno mesto, saznala sam od prvog trena kada sam se u njoj našla. Kada sam kročila u biblioteku, shvatila sam da tu pripadam. U čitaonici sam sama, bez bilo koga da mi smeta. Kada uđem u svoj kutak, kao da se se ceo svet promeni u trenu. Više me ništa ne brine, nema više problema, sve je mirno i tiho. U biblioteku nosim svoje školske knjige i učim. Provedem i više od dva sata sedeći i učeći.  Neko bi rekao da je to dosadno, ali meni nije. Samo sedenje i učenje u biblioteci za mene je divno. Kada imam više vremena, uzmem neke enciklopedije i čitam razne zanimljivosti iz njih. Čitanje knjiga u biblioteci pomaže mi da lakše savladam predmete u školi, pogotovo istoriju i geografiju. Sama pomisao da sutra idem u biblioteku mi jer divna. Okružena knjigama, enciklopedijama i rečnicima ja sam savršeno srećna. Kada se udobno smestim i otvorim neku dobru knjigu, za mene vreme stane. Telefon ne gledam,  jer me u tom trenutku ne zanimaju društvene mreže i igrice, tada me zanima samo moja knjiga i moj kutak. Topla i smirena unutrašnjost čitaonice u meni budi mnogo lepih, pozitivnih osećanja. Zaboravim na sve, na to kako sutra imam neki kontrolni, zaboravim na sve jer me više ništa ne zanima. Samo me interesuje moja knjiga.

   Čitaonica je čudesno mesto, koju takvom čine knjige koje kao vojnici u stroju stoje poređane i čekaju da izvrše svoj zadatak. Knjiga ima čarobno dejstvo na čoveka. Kada je uzmem u ruke, osetim kao da mi je ceo svet na dlanu. Knjige uče ljude da pronađu sebe. Da puste maštu da stvara lepotu. Knjige grade stepenice života. Ali knjiga je sama za sebe skromna. Toliko čuda u tako malom obliku! Knjiga je svet ispisan na papiru. Ona pruža toplinu koju ni najjači vetar ne može da donese. Knjiga je najveće blago ovog sveta. Nijedna  materijalna stvar ne može da je zameni jer je ona najveći učitelj u našem životu. Ona svira melodiju koja dopire do svačijeg srca. Govori jezikom koji može da razume samo onaj koji čita. Nije važno koliko smo knjiga pročitali, nego kakav su trag na nas ostavile te knjige.

  Zato  je moj omiljeni kutak svet knjiga. Za neke dosadno, za mene čudesno mesto – mesto gde sam sigurna i srećna – biblioteka.

 

                                                                         Bojana Tokić, 6. d

 

Objavljeno: 26.12.2017., 10:37:07

Čitam, pa šta

                Volim Kesića, pa ću početi kao on: „Čitate li, i zašto ne?“
       Rodio sam se u porodici u kojoj svi čitaju, svaki dan, celog života. Kad se beba rodi, mi kupimo knjigu. Ako ode, nije teška u prtljagu, a ako ostane, stajaće na polici i njegovim naslednicima. Kao mali, jako sam voleo one tvrde, ja sam ih zvao „drvene knjige“. NJih možeš pipnuti, pokazati gde je oko, glava, traktor, crveni auto, gde je maca, kako kaže kuca. Možeš je gristi, bacati i možeš je na stranice tj. delove podeliti. Knjiga je da se čita, ali detetu je i više, njemu je igračka. Voleo sam da mi mama čita, nekad nove, nekad istu knjigu hiljadu puta. Brzo sam naučio da čitam sam, a imao sam sreće da se tada pojavilo pregršt zanimljivih knjiga koje su me sve redom zanimale! LJudsko telo, dinosaurusi, zmajevi i mitska bića, avanture, vitezovi, sve u 3D tehnici. Ceo novi svet, zanimljiv i poučan! A kada idemo na godišnji, ponesemo gomilu knjiga za nas četvoro. Lektiru obavezno!
       Nije svaki put zabavno čitati. Nekad bih više voleo da uzmem telefon i igram se. I volim igrice na računaru, po ceo dan, sa drugarima. Ipak, kad uzmem knjigu, napravim plan čitanja – koliko poglavlja ili strana dnevno. Ne ispunim svaki put zadato, naravno, ali češće pročitam više. Kad počnem jednu knjigu, zamišljam likove i situacije. Desi se da bude sasvim drugačije – video sam to kad sam prvo pročitao, a zatim pogledao „Pop Ćiru i pop Spiru“. A pre nego što počnem da čitam, knjiga dan-dva stoji pored mene, njuškamo se. I onda – uđem u ceo novi svemir, jer svaka knjiga je baš to. Maštati je lepo. Jako lepo. I ponosim se što čitam.
       Moja mama kaže da se boji ljudi koji nemaju nijednu knjigu u kući i ne čitaju. To je šteta, pogotovo sad kad jedna knjiga košta kao jedan izlazak, a mislim da je i sramota ne čitati. Mada je, nažalost, moguće da vam se podsmevaju zato što je tako – JA ČITAM, PA ŠTA!

                                                                       Lazar Zubović 7. d

Objavljeno: 26.12.2017., 10:32:29

Čitam, pa šta

Zdravo, ja sam Staša. I mnogo će vas začuditi ova činjenica, ali volim da čitam. Ne na telefonu, ne na računaru, već prave knjige, od papira.
Prema knjigama se često snimaju filmovi pa mi se dešavalo da, kada nekog pitam da li je pročitao određenu knjigu, on kaže: „Nisam, ali film je bolji!“ Meni lično, knjiga je uvek bila bolja opcija. Svi znamo da u knjizi nema slika, priča od vas zahteva da sami u svojoj glavi nameštate scene i pravite likove uz pomoć mašte. Knjiga je vaš najbolji prijatelj. Verovatno ste se zapitali kako, pa evo odgovora. Nebrojeno puta mi se dešavalo da imam neki problem. Prvo što uradim kako bih to rešila je da odem do biblioteke. Onda uzmem knjigu koja bi mogla da pomogne, odnosno da lik ima isti ili sličan problem kao šti ga imam i ja. Pročitam je, vidim kako se on ili ona nosi sa tim problemom i bude mi lakše jer prolazi kroz isto što i ja.
Dosta o tome zašto ja volim da čitam! Hajde da pređemo na nešto još važnije – pritisak društva. Da li će me drugi gledati čudno ako im budem rekla da volim da čitam, da li će me smatrati štreberom. Odgovor za većinu - hoće. Ali ja tu ništa ne mogu promeniti. Ne vredi ubeđivati nekoga o lepoti čitanja ako je u njegovoj glavi samo to da li će, kada dođe kući, preći poslednji nivo u igrici ili neće. A da li čitanje knjiga ima neke posledice? Tu su , naravno, sve one stvari koje nam roditelji i nastavnici govore: bogaćenje rečnika, vežbanje čitanja.... I to jeste važno, ali ne toliko koliko razvijanje razmišljanja i mašte. Ne znam za vas, ali ja kad pročitam knjigu do kraja, još sate provedem razmišljajući šta bi se desilo kada lik ne bi postupio tako nego drugačije i na kraju često napravim svoju verziju knjige sa potpuno drugačijim krajem.
I da li na kraju vredi čitati? Verujte mi, samo čitajte i onda se za nekoliko godina setite ovog sastava, proverite gde je onaj isti drug koji je igrao igrice ceo dan, a gde ste vi. Bićete mi zahvalni.

Staša Majstorović 7. b

Objavljeno: 26.12.2017., 10:27:00

ZVUK NJENIH PLAVIH OČIJU

        Naša učenica Jelena Topalov (VIII c ) osvojila je prvu nagradu na konkursu "Jednaka prava za sve" u organizaciji sindikata "Nezavisnost". Jelena je dobila već nekoliko značajnih nagrada za svoja literarna ostvarenja. Želimo joj da tako nastavi i u srednjoj školi!

ZVUK NJENIH PLAVIH OČIJU

        Zvonilo je za kraj časa, a ja sam istog trenutka skočio sa stolice i dohvatio pohabanu školsku torbu sa poda. Da je bio poslednji čas toga dana, moglo se čuti po čavrljanju na hodnicima i primetiti po hitanju učenika prema velikim vratima za izlaz, uokvirenim letvicama od hrastovog drveta. Ironično je što sam upotrebio reč čuti, jer sam baš ja taj koji ne može da čuje svaku sitnicu u moru učenika što se guraju po školskim hodnicima. Dok buka oko mene bruji, ja kao da sam u nekom nevidljivom mehuru koji propušta samo one reči koje se govore blizu mene.Uhvatio sam nekoliko pogleda sažaljenja koji su se odmah zatim sakrili, a privukao sam pažnju devojkama pored kabineta za muzičko. Živo su pričale, mlatarajući rukama, sve do trenutka moga prolaska. Tada su ućutale i ispratile me sažaljivim pogledom tužnih lica, sve do kraja hodnika, ne izgovarajući više ni jednu reč. Osetio sam ruku na ramenu, zatim još jednu, pa sam se okrenuo i ugledao nasmejana lica mojih drugova. Iznad desne ušne školjke namestio sam slušni aparat koji se bio malčice pomerio, a zatim sam nastavio napred, probijajući se kroz gužvu prema slobodi.
   Pročitajte ceo tekst

Objavljeno: 16.05.2014., 00:33:34

Specifičnosti škole

    Javne nabavke

    Linkovi

Ukupan broj poseta:


1962-2010 ® Osnovna škola "Ivo Lola Ribar" Sombor
Povratak na vrh